gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Zašto bebe plaču

PDF Štampa El. pošta

Piše Dr Sonja Bašić pedijatar, šef Razvojnog savetovališta NS

Plač je bebin govor, njen poziv za pomoć koji upućuje svetu.

Postoji dobar razlog zašto se u narodu kaže „plače kao beba“. Bebe plaču mnogo i često, a njihov plač uvek ukazuje na neku potrebu, bilo telesne, bilo psihičke prirode. Plač je bebin govor, on je jedini način njenog izražavanja i znak za pomoć koji ona upućuje u svet. Svaka beba plače različito, pa istraživači glasa ove jedinstvene zvuke nazivaju „plačni otisak“, on je neponovljiv jednako kao i otisak prsta svakog čoveka.

Čemu sve te suze?

Plač beba dostiže vrhunac oko šeste nedelje života kada prosečna beba provodi oko dva sata dnevno plačući (najviše pred kraj dana i uveče). To je zbog toga što njen nežni i još nerazvijen nervni sistem ne može da isfiltrira i apsorbuje svu količinu signala iz okoline i bebinih unutrašnjih organa. Kasnije se vreme plakanja skraćuje, sledi olakšanje za roditelje. Sa četiri meseca plač beba se redukuje na oko jedan sat dnevno.

Šta ne treba činiti?

Nikako se ne preporučuje da pustite bebu da se isplače, jer „vežba pluća“. Greše roditelji koji se plaše da će bebu razmaziti i „pokvariti“, jer će beba puštena da dugo plače postepeno shvatiti da su njeni vapaji uzaludni. I kada jednom i prestane da plače to neće značiti da je postala dobra, nego da je prestala da očekuje pomoć od svoje okoline.

Međutim, ne treba ići u drugu krajnost, pa ne dopustiti da beba uopšte zaplače. Čim se promeškolji roditelji pritrče i zadovolje njenu ptrebu. Takve bebe neće naučiti da treba nešto da traže da bi to i dobile, one ne mogu da nauče da „razgovaraju“ sa svojom okolinom.

I tako dan za danom, strpljivo i sa ljubavlju, upoznajući svoju bebu roditelji polako nauče da raspoznaju uzroke njenog plača i da ih otklanjaju.

Šta koji plač znači?

Gladna sam

U slučaju da je gladna beba plače intenzitetom koji se ne smanjuje, već samo pojačava, pokušava povremeno da stavi prste ili pesnicu u usta i samo za trenutak zastane ako joj se priđe, nešto kaže ili uzme u naručje. Plač se odmah nastavlja ako se ne izađe u susret zadovoljenju te osnovne potrebe, a to je glad.

Mazi me

Nahranjena, presvučena beba koja je i podrignula ima pravo da zaplače, ali je taj plač slabijeg intenziteta, sa zastajkivanjem. U tim pauzama izgleda kao da doziva nekog da bi imala društvo, da bi uživala u prisnom dodiru, ljuljuškanju, prijatnim zvucima i nežnim rečima. Kada roditelji upoznaju ovu bebinu potrebu znači da prate njen razvoj i spremni su da zadovolje njene prve psihičke potrebe.

Nešto me boli

Kada bebe iznenada zaplače, prekida hranjenje plačem, savija nožice, podiže ručice prema glavi, pravi bolne grimase – to može biti plač bola (grčevi, bolovi u uhu...)

Ovo baš ne volim

Od šestog meseca bebe počinju da pamte neprijatne situacije poput primanja injekcija, pa plaču kada se približavaju ambulanti. To je tzv. „plač sećanja“.

Mnogo sam ljut

Postoje i tzv. „ljute bebe“. Jedan poznati engleski dečji psihijatar kaže da „ljuta“ beba zna šta hoće, zna kako da to postigne i ne odriče se nade. Oko sedmog meseca čest uzrok bebinog plača su bes, ljutnja i nezadovoljstvo. Ukoliko osobe koje se bebom bave, a naročito ako su joj jako privržene, izađu iz sobe ili njihovog vidokruga, počinje plač „iz sve snage“, bebe se zacrvene u licu i smire se samo na ponovno pojavljivanje te osobe.

Ovaj me plaši

Ako se u bebinoj neposrednoj okolini pojavi novo lice, ona brizne u plač i tako „obruka“ roditelje. To je „strah od stranih lica“ i javlja se oko osmog meseca. Malo starije bebe mogu da plaču i zato što su tužne: tada im se suze slivaju niz obraze i tada bebi treba na neposredan način pokazati ljubav, uzeti je u krilo, pričati, čvrsto zagrliti sve dok se ne uteši.