gototopgototop
  1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer>

Navikavanje na nošu

PDF Štampa El. pošta

Piše Suzana Lalović Zekić spec. razvojne psihologije i psihopatologije

Kada je dete zrelo za navikavanje na nošu i kako to najefektnije izvesti, briga je mnogih roditelja. Prerani pokušaji mogu da dovedu do nesigurnosti i noćnog mokrenja, a prekasni do otpora i straha. Polovina druge godine je pravo vreme za skidanje pelene za većinu dece.

Pre kraja prve godine života nijedno dete nije zrelo za navikavanje na čistoću. Tek u drugoj godini, tačnije na uzrastu izmedju 18 i 24 meseca dete postaje sposobno da opazi signale svog tela (bešika je puna, creva treba isprazniti) i da nakratko, dok ne obavesti majku, zadrži izlučevine svog tela. Dete mora da nauči da voljom kontroliše svoje telesne funkcije. Roditelji treba da znaju da sticanje kontrole zavisi od anatomskog sazrevanja i sposobnosti učenja svakog deteta. Uloga roditelja u navikavanju deteta na čistoću je veoma značajna. Od njihovog stava mnogo zavisi kada i kako će se ta sposobnost razviti. Najčešće su dve tipične greške koje roditelji prave u procesu navikavanja na čistoću.

Pre prve godine je rano

Jedna od najčešćih grešaka je prerano navikavanje na čistoću. Mnogi roditelji počinju sa „treningom“ i „učenjem“ još u dečjoj prvoj godini života. Dete u tom uzrastu ne razume šta se od njega očekuje. Moguće je da dete predugo sedi na noši ne obavivši posao, ili pak da roditelji „ulove“ dete i stvore uslovnu reakciju, što ne predstavlja istinsku sposobnost deteta da ovlada svojim potrebama. Prerano navikavanje na čistoću doprinosi stvaranju nesamostalne, nesigurne, plašljive ličnosti. Primećeno je da se kod ove dece češće javlja noćno mokrenje u kasnijim uzrastima, kao i problemi sa opstipacijom i nevoljnim prljanjem gaćica.

Sa pune dve godine je kasno

Druga greška koju roditelji često čine je suviše kasno navikavanje na čistoću. Danas je, pre svega zahvaljujući papirnim pelenama, uobičajena slika dvoipogodišnjeg, pa i trogodišnjeg deteta koje nosi pelene. Roditelji polaze od uverenja „da je dete malo“ ili da će naučiti „kada dovoljno poraste“, ili pak nisu dovoljno motivisani i istrajni: lakše je staviti pelenu koja se ne pere već baca. Oni nemaju strpljenja da u fazi navikavanja na čistoću „otrpe“ i sačekaju, jer su strpljenje i vreme ključne reči ako želite da dete potpuno nauči da kontroliše pražnjenje. Roditelji koji ne počnu na vreme i oslone se na pogodnosti jednokratnih pelena, propuste pravi momenat kada treba detetu da pomognu, a kada u kasnijim uzrastima počnu sa navikavanjem, često budu kruti, zahtevni i pribegavaju kaznama. Dete suočeno sa iznenadnim zahtevima i ograničenjima postaje zbunjeno i uplašeno, tako da se javljaju različite reakcije, često i snažan otpor.

Skinite pelene na vreme

Polovinom druge godine života dete je spremno za navikavanje na čistoću. Kada vam prvi put da do znanja da je „obavilo posao“ u pelenu to je siguran znak da će uskoro samo moći da kontroliše izlučevine. Najvažnije je da roditelji prepoznaju ovaj trenutak i da sa puno strpljenja i razumevanja pomognu detetu. Sedenje na noši ne sme da traje duže od desetak minuta. Ukoliko se dete uspešno ispraznilo u nošu, pohvalite ga, ali ga nemojte prekorevati ni ako nije. Prilkom navikavanja na čistoću ne treba primenjivati kazne i grube reči ako dete „pogreši“ jer su „greške“ u ovom procesu neminovnost. Ako se navikavanje na čistoću obavlja u optimalnom periodu (druga polovina druge godine) i opušteno, bez pritiska i pretnje, dete će u periodu od mesec dana, do par meseci ovladati kontrolom svojih izlučevina.